U malom gradu na Aljasci ljudi žive kao u zatvoru! Niko ne izlazi iz zgrade, putuju tunelom, a sneg je nemilosrdan!

Nekada davno, jedini način da se dođe do malog grada Vitiera na jugozapadu Aljaske bio je čamcem ili vozom kada su vremenski uslovi to dozvoljavali. Ali kada je rekonstruisan železnički tunel iz Drugog svetskog rata, do ovog neobičnog mesta na severu stanovnici i posetioci mogli su da stignu i kolima.

Klaustrofobična za posetioce, oslobađajuća za stanovnike, vožnja tunelom je znatno olakšala život u Vitijeru. Međutim oni koji žele da putuju njime moraju dobro da isplaniraju vreme jer se pravac prolaska smenjuje svakih sat vremena, a oni koji žele da se vrate u grad posle 22.30 neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u kolima nedaleko od tunela jer su propustili poslednji prolaz tamo su uobičajen prizor.

Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji jer je ulazak u grad bio dozvoljen samo stanovnicima i njihovim najbližim rođacima i zaposlenima u preduzećima koja tamo posluju.

Ovaj neobični grad odvojen je od ostatka sveta nemilosrdnim padavinama. Godišnja prosečna količina snega je neverovatnih 6,7 metara. Ali kada padne sneg, stanari ne moraju da napuštaju zgradu u kojoj žive. Zbog svega ovoga ne čudi što mnogi ukućani imaju i majice sa natpisom „Prisoner of Vhittier”.

Betonski mastodont iz doba hladnog rata dom je stanova, bolnice, gradske uprave i škole. Begich Tovers Incorporated sa 14 spratova i 196 stanova, poznat u ovim krajevima jednostavno kao BTI, izgleda kao fatamorgana u Vitijerovom snežnom pejzažu. Izgrađen da preživi granatiranje, BTI svake godine dobija šest meseci kiše, praćenih sa šest meseci snega i vetrovima brzinom od 80 milja na sat.

Iznutra, BTI izgleda kao bilo koji masivni stambeni kompleks u velikom gradu. Ali ako izađete napolje u šetnju, nećete naći mnogo mesta za obilazak. Putovanje na posao tokom špica u Vhittier-u znači zaustavljanje lifta na svakom spratu, ipak dobra strana je što čak i kada je hladno, zaposleni mogu da nose sandale na posao. Pre dolaska na radno mesto, roditelji se spuštaju u podrum da odvedu decu u školu kroz prolaz nalik bunkeru. U kompleksu ćete naći prodavnice, restorane, poštu, biblioteku, pa čak i crkvu.

Priča se da neki ljudi nisu izašli van BTI nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama. Stanari zgrade, odnosno grada, su kao jedna velika, podjednako nefunkcionalna porodica u kojoj svi znaju skoro sve o svakome. Pojedini su došli u to izolovano područje iz dalekih mesta da bi počeli iznova i zaradili novac. A ako ne želite da vas neko pronađe, lako bi se mogli sakriti od ostatka sveta u BTI-u.

"Bila sam prestravljena kada sam prvi put izašla iz tunela. Grad je izgledao kao nešto iz horor filma", rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitieru, koji se takođe naziva "gradom sa jednim krovom", dom za oko 200 ljudi.

Koliko god to spolja izgledalo neobično, stanovnici Vitiera su se pomirili sa prepuštanjem prirodi da im oblikuje život. A za sreću u tom neobičnom gradu veoma je važno da stanovnici budu dobri sami sa sobom, jer im u suprotnom život može postati veoma mučan. Kako to izgleda pogledajte u videu.

(Espreso/Stil)